16:28 , недеља , 18 август 2019
Početna / REPUBLIKA SRPSKA / DANAS JE NAJTUŽNIJI HRIŠČANSKI PRAZNIK

DANAS JE NAJTUŽNIJI HRIŠČANSKI PRAZNIK

Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti razapet i umro Isus Hristos.

Veliki petak ili Strašni petak je najznačajniji dan u nedelji Stradanja. Ovo je dan hrišćanske žalosti, pa se na današnji dan praktikuje strogi post.

Smrt Isusa Hrista uvod je u radost Vaskresenja ili Uskrs, koji ove godine pravoslavni vernici obeležavaju u nedelju 28. aprila.

Na današnji dan Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću – od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, nošenja krsta na putu prema Golgoti, razapinjanja, praštanja dželatima, umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom i povijanja tela platnom i polaganja u grob.

Hrista su u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Jevrejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije utvrdio nikakvu Isusovu krivicu, nego, naprotiv, da je taj čovek nevin.

Judejci su shvatili da mogu samo da muče Isusa, ali ne i da ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.

Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu.

Pilat je pitao narod koga da oslobodi, Isusa Hrista ili razbojnika Varavu, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika.

Svetina, koju su nahuškali fariseji, tražila je Varavu. Pilat je pitao šta da uradi s Isusom, a svetina je vikala:“Raspni ga, raspni ga.“

Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, više od 2.000 godina kasnije, nosi ime Ulica bola.

Ljudi su pljuvali Hrista i dobacivali mu pogrdne reči.

Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Isusu da nosi krst stradanja.

U pravoslavnim hramovima na Veliki petak se bogosluženjima obeležava vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg.

Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini.

Isus je i posle svih pretrpljenih muka i poniženja molio svog Oca nebeskog da oprosti dželatima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.

Kad je, oko tri sata popodne, svoj duh predao Bogu Ocu, sva priroda, Božija tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina – pomračilo se Sunce, otvorili su se grobovi, zemlja se tresla.

Zavesa u hramu se rascepila odozgo do dole, a kamenje se raspadalo uz strašan prasak i stene su pucale.

Tako su se obistinile Hristove reči da će i mrtvo kamenje svedočiti živog Boga. Kapetan koji je stražario kod krsta rekao je da je taj Čovek zaista bio pravednik, a okupljeni narod obuzeo je neizrecivi užas.

Pored Krsta je ostala Bogorodica sa apostolom Jovanom, Marijom Magdalenom i još nekim ženama.

Josif iz Arimateje je od Pilata izmolio da sa krsta skine Hristovo telo i sahrani ga. Pilat je, zato što je sutradan subota, kada se ništa ne radi, a da telo ne bi stajalo na krstu tri dana, dozvolio da Ga skinu sa krsta.

Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, koju je Josif bio pripremio za sebe.

Grob je bio uklesan u steni. Kad su položili Hristovo telo, na ulaz su navalili ogroman kamen, a Rimljani su postavili straže unaokolo, plašeći se da hrišćani ne uzmu telo.

Na Veliki petak se ništa ne radi, a vernici bi trebalo da svoje misli usmere na strašno stradanje nevinog Hrista, koga su ljudi ponizili u na Golgoti u Jerusalimu.

Na današnji dan se ne radi ništa, ni u kući ni u polju. Na Veliki petak se farbaju jaja u crvenu boju, koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja.

Na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob, iznosi se crvena plaštanica.

Sveštenici iznose plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

IZVOR: B92

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *