19:42 , уторак , 16 октобар 2018
Početna / KULTURA / DUHOVNA MUZIKA BI DONIJELA MIR U SVIJETU /VIDEO/

DUHOVNA MUZIKA BI DONIJELA MIR U SVIJETU /VIDEO/

Već 25 godina Divna Ljubojević pronosi svetom vizantijsku duhovnu muziku, na njen glas ne ostaju ravnodušni čak ni monasi šaolina, komplimente joj je uputio čuveni britanski reditelj Piter Bruk, a Darko Rundek došao je u Belgiju na njen master klas.

Osim velikog broja publike širom sveta, za Divnu i njen hor “Melodi” znaju i oni koji nedeljom ujutro dolaze u beogradski manastir Vavedenje, a sada će moći da se upoznaju sa njihovim pojenjem na velikom koncertu 21. aprila u Sava centru, kada će promovisati CD “Antologija najlepše duhovne muzike pravoslavnog istoka”

Kako je pozicionirana duhovna muzika danas?
– Loše. U stvari nema nikakvu poziciju koja je vidljiva većem delu stanovništva, kojem se prezentuje sve drugo osim onoga što je vredno. Danas je teško čuti duhovnu muziku van crkve i to je jedan od razloga ograničenosti njene dobre pozicije, pošto ne idu svi ljudi u crkvu, gde bi mogli to izvorno da čuju. Malo joj je dato mesta u koncertnim dvoranama jer je u pitanju jedno veliko neznanje. Ta komponovana duhovna muzika je autorski rad mnogih velikih kompozitora klasične muzike… Čajkovski, Rahmanjinov, pa svaki ruski kompozitor je uradio makar nešto za tu osnovnu oblast duhovne muzike, ali eto kod nas je neko primitivno viđenje duhovne muzike i vezuje se isključivo za vernike u crkvi – kaže Divna Ljubojević za „Blicov“ dodatak „TV & pop kultura“.

DIVNA2

Mogu li se popularizovati te pesme?
– Nadam se da će ovo pomoći popularizaciji, ako narod već ne ide u crkvu, a ide na koncerte klasične muzike. Problematičan deo su oni koji ne posećuju ni jedno ni drugo, za njih treba čovek da osmisli neki način da ta esencija duhovne muzike uđe u organizam. Skoro sam pevala neku Bajaginu pesmu u pratnji kvarteta “Intermeco” i onda su bili komentari da imam anđeoski glas… kao da sam pevala nekog Česnokova. Ali očigledno da to nešto može da se čuje i ako neko sluša neku pop melodiju.

Bilo vam je interesantno da otpevate Bajagininu “Od kada tebe volim” na koncertu “Dame pevaju Bajagu”?
– Naravno. Mnogi su mi posle tog koncerta priznali da im je to najlepša Bajagina pesma. Pa jeste, pisana je u nekom klasičnom aranžmanu, što je mene i privuklo kada sam prvi put slušala taj album. Ta melodija i Bajaga koji zaista tu peva, menja oktave, trudi se – to zaista dira za srce. Kada su me pitali koju bih njegovu pesmu pevala, rekla sam da mogu samo tu.

Kakve emocije kod publike izaziva vaše pevanje?
– Kao da se duša svakog čoveka priseti svog postanja, svog osnova. Najčešće sam koncertrirala po zemljama katoličke hrišćanske verosipovesti i tako mi se učini da se u tim ljudima u Francuskoj, Italiji, Španiji probudi taj neki ćelijski zapis njihovog postojanja, pre raskola. Oni svi to vrlo dobro prepoznaju i kada me čuju, osete da sam ja njihova, a oni moji. Na jednom koncertu u Poljskoj u okviru nekog festivala su u prvom redu sedeli monasi šaolina. Njihova lica je trebalo videti. To je bio jedinstven doživljaj koji ja ne umem sada da opišem. To su bili neki drugi ljudi od onih koji su tu sedeli pre nego što smo mi počeli koncert. U Kini smo imali koncert, pa je na kraju nastupa prišla jedna devojka, Kineskinja, i na čistom srpskom jeziku me zamolila da joj potpišem srpsku zastavu. Ta muzika koju ja izvodim je zaista univerzalna i bez granica. Ali kao da se neko plaši da bi postojanje te muzike na nekom vidljivom nivou, izazvalo mir.

Tokom devedesetih ste se bavili podučavanjem pevanja u Parizu. Kakvo je bilo interesovanje?
– Držala sam master klasove za ljude koji su stranci i koji su se tu sabirali iz različitih evropskih zemalja. Tako sam imala predavanja u Parizu, Antverpenu, Londonu, a hor koji sam osnovala u Parizu bio je sačinjen od ljudi koji su se okupljali pri Crkvi Svetog Save. Francuska mi je inače matična zemlja koncertiranja, tu mi je izdavačka kuća i tu sam održala polovinu svih koncerata od 2001.

Na časove je dolazio i Darko Rundek?
– Jeste, mislim da je on došao u Belgiju na master klas. Vidim poznat mi neki čovek. Jao, kako sam se šokirala i oduševila. Bilo je nestvarno, zaista simpatično. Mislim da je bio oženjen Francuskinjom u to vreme, a stranci imaju taj istraživački duh, oni vole egzotiku, ali nisu shvatili da to što ja radim nije egzotika. Jednom master klasu je prisustvovao i čuveni pozorišni reditelj Piter Bruk. On mi je tada poljubio ruku i rekao da se u mojim očima i u meni vidi ta hiljadugodišnja tradicija Vizantije.

Nedavno ste učestvovali u stvaranju prve hologramske opere. Kako je došlo do toga?
– To je u mom životu jedan umetnički istorijski trenutak u kome sam učestvovala. To je bukvalno rađanje novog žanra, hologramske opere. Gledala sam sebe na sceni iz publike i bilo je lepo i neobično. Opera se zove “Telesio”, a kompozitor je čuveni Franko Patijato, divan čovek. Budući da je bilo 500 godina od rođenja sicilijanskog filozofa i naučnika Bernandina Telesija, on je odlučio da napravi hologramsku operu na tu temu. Muzika je prelepa, osim meneučestvije Paolo Lopez koji je sporan, a ja se vodim u operi kao ženski glas.

Vaš glas se može čuti i u filmu “Hjuman”?
– Da, film “Hjuman” je veliki projekat jednog od pet najčuvenijih svetskih fotografa Jana Artusa Bertrana i kompozitora Armana Armara, koji je za mene odabrao Vivaldijev drugi stav „Jerusalima“. Ja svojim glasom završavam film. Pretpremijera je bila u Kanu prošle godine, a u Parizu je bila 15. septembra u čuvenom bioskopu „Reks“ i ja sam pevala na toj premijeri. To je bilo zatvorenog tipa jer i sam film nije za bioskope nego za internet.

Izvor: Blic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *