3:13 , петак , 20 јул 2018
Početna / BIJELJINA / SEMBERCI UZ DRINU NEZADOVOLJNI: TRAŽE VEĆU NAKNADU ZA ODUZETO ZEMLJIŠTE

SEMBERCI UZ DRINU NEZADOVOLJNI: TRAŽE VEĆU NAKNADU ZA ODUZETO ZEMLJIŠTE

Za izgradnju Drinskog nasipa, dužine 34 kilometra, koji se finansira iz kredita Svetske banke od 13,8 miliona dolara, biće oduzet deo zemlje meštana Janje, Kojčinovca, Amajlija, Popova i Međaša.

Na prvoj javnoj raspravi, koja je održana u gradskoj upravi Bijeljina, vlasnici ovog zemljišta iskazali su nezadovoljstvo jer smatraju da neće biti adekvatno obeštećeni za oduzetu zemlju.

 fL3ktkqTURBXy9mZGE3MTE1ODgzOWI3NGQyNjkzYzE0NDAyNmQ3OGUzNy5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Kažu da parcele planirane za eksproprijaciju spadaju u najplodnije zemljište u Semberiji, sa kojeg dva puta godišnje ubiru prinose.

Izgradnja novog nasipa trebalo bi da počne sledeće godine. Trasa na kojoj će se raditi nije sporna, međutim, upitna je naknada za zemljište, za čiju je eksproprijaciju nadležan grad Bijeljina.

Za izgradnju jedne od etapa Drinskog nasipa u Janji i Kojčinovcu, u dužini od 2.800 metara biće oduzeto oko 134 hektara najplodnije semberske oranice.

Na tom potezu je više od stotinu vlasnika zemlje, koji će se teško odreći oranica, iako se radi o projektu od opšteg interesa.

Sead Šerifović iz Janje za zemlju koja će mu biti oduzeta traži pravičnu nadoknadu.

– Treba da mi oduzmu na jednoj parceli dva dunuma i preseće mi tu parcelu, a ostviti oko 300 kvadrata zemlje. Šta ću sa tim parčetom? Zemlja je plodna i živim od poljoprivrede. Nasip se pravi da se brani Bijeljina, a ne vodi se računa o interesu vlasnika zemlje. Ponudili su nam cenu od dve marke po metru kvadratnom, na šta neću pristati – kaže ovaj Janjarac.

Stevanu Stjepanoviću iz Kojčinovca ovim projektom trebalo bi da bude oduzeto 1.700 kvadrata zemlje.

– Moja porodica se bavi poljoprivredom i živi od te zemlje. Nemamo drugi izvor prihoda. Ta zemlja mi je dedovina. Ne prihvatam obrazloženje “mora se”. Ovo je za mene pljačka, a ne opšti interes – kaže Stjepanović.

Protiv izgradnje nasipa nisu ni meštani Amajlija i Popova, ali jesu protiv toga da se radi na njihovoj zemlji.

Obradive zemlje na prodaju u Amajlijama nema. Zakup dunuma zemlje plaća se i po 150 maraka.

– Radi se od Janje do Međaša, sve gde je najbolja zemlja. Nama je danas kriza za hranu, mnogi ovde imaju po dve-tri njive koje ulaze u nasip. Od čega će oni da žive kad prodaju tu zemlju – pita poljoprivrednik iz Amajlija Milorad Jevtić.

Svetska banka, koja kreditira izgradnju Drinskog nasipa, dala je saglasnost na plan preseljenja, nakon čega se ide na pravičnu naknadu vlasnicima zemljišta i stvaraju uslovi za dobijanje građevinske dozvole za izvođenje radova, pojasnio je konsultant na ovom projektu Mihajlo Stevanović.

– Projektnu dokumentaciju izradio je Zavod za vodoprivredu, a projekte su prihvatili grad Bijeljina, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i JU “Vode Srpske”. Nakon završetka ekspropricionog elaborata, Vlada RS donosi Odluku o utvrđivanju opšteg interesa. Ovaj proces se vodi kod izgradnje bilo kojeg infrastrukturnog projekta. Građani će imati priliku da primedbe iznesu na javnim raspravama koje će biti održane, ali se rešenje mora pronaći. Trasa nasipa se se ne može menjati. Ovaj projekat usaglašen je sa susednom Srbijom i ne utiče samo na nas, nego i uzvodno i nizvodno, na nivo Save, Dunava, tako da je ovo vrlo kompleksno pitanje – pojašnjava Stevanović.

Za zemljište koje se izuzima, a gde površina parcela ne prelazi 1.000 metara kvadratnih, nudiće se novčana naknada, a za veće površine-zamensko zemljište ili novčana naknada u zavisnosti od zainteresovanosti vlasnika.

Plaćanje naknada

Iz Ministarstva poljoprovrede, vodoprivrede i šumarstva RS kažu da obavezu da uradi eksproprijaciju ima lokalna zajedica koja bi trebalo da obezbedi novac. Dodaju da su uprkos tome, za eksproprijaciju na području Grada Bijeljina izdvojili oko 2 miliona maraka.

Za plaćanje zamljišta na kome će biti drinski nasip obezbedili su oko 500.000 maraka iz Fonda solidarnosti, milion maraka obezbeđeno je za eksproprijaciju uz reku Janju i oko 200.000 maraka uz reku Savu.

 Izvor: Blic.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *