14:15 , nedelja , 19 novembar 2017
Početna / VIJESTI / ŠTA STVARNO ZNAČE SNOVI?

ŠTA STVARNO ZNAČE SNOVI?

Zašto sanjamo o letenju, da nas jure ili se pojavljujemo na uznemirujućoj zabavi bez pantalona? I zašto su snovi tako oštri, bizarni ili naizgled perverzni toliko da biste ih prije odnijeli sa sobom u grob nego što biste detalje o njima otkrili bilo kome?

Ako bi snovi bili filmovi, od njih ne bi moglo da se zaradi. Često su banalni, prolazni i prikazuju se samo za jednu osobu. A šta je sa pričom? Snovi su mnogo složeniji i ako imate teoriju koja ih objašnjava, to je to.

Drevni Egipćani smatrali su da su snovi samo drugačiji način vida, sa obučenim sanjarima koji služe kao posmatrači kako bi pomogli u planiranju bitaka i donošenju državnih odluka. Drevni Grci i Rimljani vjerovali su da su snovi jednaki dijelovi predviđanja budućih događaja i posjeta mrtvih. Sigmund Frojd je smatrao da snovi predstavljaju izraz potisnutih sukoba ili želje koje su često bile seksualne po prirodi.

spavanje

Karl Gustav Jung napravio je stroži pristup i objašnjavao snove kao neku vrstu „oblikovane energije“, neočekivane emocije ili misli koje je oslobađalo duboko podsvjesno. Savremeni psiholozi i neurolozi, opremljeni najsavremenijom opremom uključujući PET i MRI skenere, stvari su podigli na viši tehnički nivo, spekulišući da su snovi način na koji mozak odbacuje višak podataka, konsoliduje važne informacije, upozorava nas na opasnost, piše Tajm.

Ali zašto snovi imaju posebne oblike? Zašto nastavljamo da sanjamo o ispitima i godinama posle diplomiranja? Zašto sanjamo o letenju, da nas jure divlje životinje ili se pojavljujemo na uznemirujućoj zabavi bez pantalona? I zašto su snovi tako oštri, bizarni ili naizled perverzni toliko da biste ih prije odnijeli sa sobom u grob nego što biste detalje o njima otkrili bilo kome?

Najmanje glamurozno objašnjenje snova bilo bi da oni služe kao neka vrsta sortiranja podataka, čišćenja dnevnih beskorisnih uspomena i čuvanja dragocjenih. Istraživači su dugo vremena sumnjali da se taj proces, ako postoji, odvija između hipokampusa koji kontroliše memoriju i neokorteksa koji upravlja višim poretkom. Studija iz 2007. godine sa Instituta Mek Plank u Hajdelbergu u Njemačkoj pomogla je da se potvrdi ta teorija.

Radili su sa anesteziranim mišem i istraživači su pronašli da neokorteks puca tokom spavanja i to signalizuje različitim regijama u hipokampusu da ubace sve informacije koje su držale u kratkotrajnom skladištenju. Hipokampus se potom čisti do sledećih saznanja dok neokorteks odllučuje šta će da prenese u dugotrajnu memoriju, a šta da odbaci. Većina neočekivanih slika, oko devedeset odsto se ne sjećamo što je u skladu s idejom da su snovi kao čišćenje.

„Mi sanjamo da bismo zaboravili“, napisao je Frensis Krik, dobitnik Nobelove nagrade 1984. Krik je najpoznatiji i kao jedan od saučesnika u pronalasku DNK i zagovornik u teoriji snova onoga što je kolokvijalno poznato kao „teorija za odlaganje smeća“ koja je imala dosta pristalica devedesetih godina. Ali većina savremenih teoretičara vjeruje da stvari nisu baš tako jednostavne.

„To nije ogroman, dramatičan efekat, ali svakako izgleda da obraćamo pažnju na to da naši snovi mogu da imaju pozitivne efekte“, kaže psiholog Deird Beret sa Univerziteta Harvard. To ne znači da snovi ne uključuju određenu količinu sortiranja podataka i čišćenja.

„Ova ideja da se informacije obrađuju je validna. Mi sortiramo stvari u kategorije, upoređujemo ih sa drugim događajima s obzirom na informacije koje ćemo potisnuti tokom dana“, rekao je on, prenosi Tajm.

Još jedno viđenje snova dolazi od kognitivnog neurologa Entija Revonsija sa Univerziteta u Švedskoj koji predlaže ono što se zove „teorija simulacije pretnji“ tvrdeći da mozak odgovara na potencijalnu buduću opasnost tako što će pokrenuti ono što je potrebno za vježbe da nas ojača. To može da bude izvor trajnog sna o neuspješnom učenju za poslednje ispite, o prezentaciji koju morate da uradite za posao kao odrasli.

Izgleda da snovi o gubitku nekog ili svih zuba koji se pojavljuju kod iznenađujućeg broja ispitanika u studija pokazuju vezu sa anksioznošću i strahom da se kaže pogrešna stvar u pogrešnom trenutku. To može da bude i nešto u vezi sa propadanjam tijela, nešto čega se svi plašimo još od djetinjstva.

Činjenica je da iste teme snova koje se javljaju u različitim kulturama i različitim populacijama nisu neočekivane.

„Dijelimo dosta genetičkog programiranja tako da čak i moderni ljudi nastavljaju da budu zabrinuti o ogromnim životinjama s velikim zubima. Ideja golotinje kao socijalnog izlaganja izgleda previše univerzalna. U mnogim kulturama neprikladna odjeća znači sramotu“, kaže Beret. Daleko produktivnija funkcija sanjanja je rješavaje problema jer mozak nastavlja da radi na poslovima sa kojima se budni um suočava u toku dana.

U jednoj studiji iz 2010. godine sprovedenoj u Bet medicinskom centru u Bostonu, 99 ljudi imalo je zadatak za koji im je bila potrebna navigacija kroz trodimenzionalni lavirint. Tokom svojih sesija imali su pauzu od sat i po. Nekima je zatraženo da se uključe u mirne aktivnosti poput čitanja, drugima je bilo naređeno da pokušaju da se odmaraju.

Oni koji su spavali i sanjali o lavirintu pokazali su deset puta bolji rezultat na zadatku u poređenju s drugim subjektima. Nešto slično dešava se i sa studentima jer bolje savladaju materiju posle noćnog spavanja, posebno ako sanjaju o tome što su učili, makar indirektno.

„Često mislim da je spavanje jednostavno razmišljanje u drugom biohemijskom stanju“, kaže Beret. Na kraju, Frojd ima pravo, postoje snovi koji izgledaju kao strogo ispunjenje želja. Snovi o letenju mogu da predstavljaju želju za slobodom. Snovi o pronalaženju novih soba u vašem domu mogu da izražavaju želju za prilikom ili novitet. A što se tiče seksualnih snova? Često se ne radi o njima. Mozak uvijek otežava stvari.

Naše noći će vjerovatno biti tiše ako uopšte nismo sanjali ili ako nismo sanjali mnogo. Ali naš um ne bi bio tako bogat i briljantan. Naše želje su se često ispunjavale iako je to bilo samo u živopisnoj fantaziji. Projekciona soba spavajućeg mozga može ponekad da nas nosi, ali kao i sva dobra pozorišta, rijetko će nam ostaviti dosadu.

Izvor: b92

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *