8:56 , уторак , 16 октобар 2018
Početna / BIH / TAJNA ANDRIĆEVE JELENE

TAJNA ANDRIĆEVE JELENE

U potrazi za odgovorom na pitanja da li u Andrićevoj pripovjeci „Jelena, žena koje nema“ ima stvarne žene, i šta se zaista odigralo u njegovom životu u toku tri mjeseca 1914, kada je prije izbijanja Prvog svjetskog rata boravio u Krakovu, poljska slavistkinja Silvija Novak Bajcar napisala je dragocjenu knjigu „Jelena, koje ima“, koju je predstavila u „Službenom glasniku“.

20160415074643_365100

Za istraživače je, kako piše ova autorka, do danas ostala zagonetka Andrićeva muza – žena koju je pisac upoznao tokom svog boravka i studija na Jagelonskom univerzitetu. – Pretpostavljamo da je prototip Jelene iz naslova Andrićevog teksta bila Jelena Ižikovska, ćerka domaćina kod kojeg je pisac stanovao u Krakovu. Ne znači da je to prava Jelena, ona je jedna od mogućih koja se našla u njegovom okruženju – kaže, za „Novosti“, Silvija Novak Bajcar, profesor srpske književnosti na Jagelonskom univerzitetu.

Prvi korak u otkrivanju ove tajne napravio je Miroslav Karaulac u knjizi „Rani Andrić“ iz 1980, koja je našoj sagovornici i poslužila kao podstrek za dalja istraživanja. Iako se za postojanje „lepe Poljakinje“ znalo za Andrićevog života, priča nije tada rasvetljena: – Da li zbog finoće ili zbog Andrića, nije se o tome govorilo, a možda je u pitanju bila i čast Jelene Ižikovske, koja je, takođe, bila živa.

Ova knjiga predstavlja samo jednu naučnu hipotezu, ne možemo da zaključimo šta je bilo između te dvije osobe. Najinteresantnija je ta slika koju je na osnovu pojave Jelene stvorio Andrić u svom stvaralaštvu i u svojoj mašti. Ižikovska se, dodaje autorka, rodila u Banjaluci, njen otac Aleksandar je bio predsjednik okružnog suda u BiH, i radio je najprije u Sarajevu, a poslije u Banjaluci. Jelenina majka Evgenija iznajmljivala je u Krakovu stan studentima iz Bosne, i u toj grupi se našao i Ivo Andrić. – O njihovom kasnijem odnosu znamo jedino da mu se Jelena javila pismom 1961, kada mu je dodijeljena Nobelova nagrada, i poslala mu „srdačne gratulacije“.

To pismo je u arhivu SANU, i pronašao ga je Predrag Palavestra između stranica rukopisa Andrićeve drame „Konac komedije“, u posmrtnoj zaostavštini pisca – kaže poljska slavistkinja. Ivo i Jelena, saznajemo iz ove knjige, sreli su se ponovo 1964, kada je pisac, sa suprugom Milicom Babić, boravio u Krakovu povodom dodjeljivanja počasnog doktorata.

SRBIJA IMA EVROPSKE PISCE

U „Glasniku“ je ova autorka objavila i knjigu „Mape vremena“, o srpskoj postmodernističkoj prozi: – U intelektualnom smislu jako mi je blizak Pekić, a od pisaca kojima se bavim u „Mapama“ to je Albahari, mada su svi odlični. Objektivno, Srbija ne treba da se srami, to su pisci na evropskom nivou i srećna sam što se bavim srpskom književnošću.

IZVOR: NEZAVISNE NOVINE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *