14:28 , sreda , 28 jun 2017
Početna / BIH / TRGOVCI IZGURALI POLJOPRIVREDNIKE SA TEZGI

TRGOVCI IZGURALI POLJOPRIVREDNIKE SA TEZGI

Kupci sve rjeđe mogu da pazare domaće povrće i voće na pijacama, jer za tezgom više ne stoje poljoprivrednici, već klasični trgovci.

20794

I dok na tržnicama uvjeravaju mušterije da nude poljoprivredne proizvode iz svoje bašte, istina je da se većina njih bavi samo preprodajom. Domaći poljoprivrednici tvrde da ne mogu da dođu do izražaja, posebno u zimskom periodu, kada pijačne tezge „preplave“ namirnice iz uvoza.

Ova sezona je još specifičnija, jer je veliki minus pokosio i domaću plasteničku proizvodnju, pa je visoka cijena ovako uzgojenog povrća. Zeleniš je poskupio od 50 do čak 100 odsto.

Poljoprivrednik Dejan Stanišljević iz Gradiške ocjenuje da na tržnici trenutno ima tek deset odsto domaćih proizvoda.

– Tako će biti sigurno još dva mjeseca, sve dok traje zima, a posle možemo očekivati više domaćeg povrća. Poljoprivrednici dolaze i sami ovde izlažu porizvode tek dva dana u sedmici, a ostalim danima je samo preprodaja – priča ovaj 40-ogodišnjak, jedan od rijetkih koji nudi luk, salatu i spanać iz svog rasadnika.

Cijela porodica Stanišljević angažovana je kako bi održali posao, uzgajaju i prodaju povrće, pa ipak teško je opstati kraj konkurencije iz inostranstva.

I u Udruženju povrtlara RS upozoravaju da „prava pijaca izumire“, jer je u poslednje vrijeme na tržnicama izražena isključivo preprodaja proizvoda. A, trgovca ne interesuje čiji je proizvod, nego samo cijena i zarade, kaže predsednik udruženja Brane Mastalo.

– Malo je proizvoda domaćih poljoprivrednika, jer mi pored tih preprodavaca uvoznih proizvoda ne možemo prodati svoju robu. Oni su tu svaki dan, imaju iznajmljene tezge i na njih su kupci navikli. Trgovce ne interesuje da li je krompir iz Lijevča polja ili iz Evropske Unije, nego onaj koji se njemu isplati da nabavi i proda – naglašava Mastalo.

Jedinstvena situacija, dodaje on, jeste na banjalučkoj stočnoj pijaci, gde se preskupo naplaćuje ulazak, pa poljoprivrednici, kaže, nemaju računa da sami izlažu robu. To koriste prodavci, koji svakodnevno iznajmljuju mesto i imaju mnogo povoljnije uslove.

Zora Janjetović, koja godinama ima štand na banjalučkoj tržnici, tvrdi da se uglavnom snabdeva domaćim proizvodima koji se prodaju na veliko, te da na pijaci nema mnogo uvozne robe. Sama uzgaja luk, spanać i blitvu, ali količine nisu dovoljne za celu godinu, pa deo ovih proizvoda mora dokupiti.

– Ne možeš opstati ako nudiš samo jednu vrstu povrća. Štand mora biti raznolik, pa ostalo nabavljam na stočnoj pijaci. Teško je biti poljoprivrednik i sam prodavati uzgojeno, jer vreme koje si za tegzom gubiš u bašti – objašnjava ona zašto se sve manje poljoprivrednika može videti na pijaci.

Prošle godine, u BiH uvezeno je povrća i voća u vrednosti 200 miliona KM. Najviše se uvozi južno voće, ali i jabuke, kruške, šljive, jagode, maline i orašasti plodovi. Iz inostranstva nabavljamo jeftiniji krompir, paradajz, pasulj, kupus, beli luk i mrkvu. Pored zemalja regiona, povrće smo uvozili čak iz Perua, Kirgistana, sa Sejšela, a voće nabavljamo iz Tunisa, Egipta, Irana i Saudijske Arabije.

Povrće se baca

Poljoprivrednici upozoravaju da nemaju dobru saradnju ni sa domaćim marketima, ali da veliku krivicu za to snose i potrošači, koji se radije opredeljuju za uvozno zamrznuto povrće.

– Ne podržavamo domaćeg proizvođača, nama je sada ostalo mnogo neprodatog luka i kupusa. Nadamo se da ćemo sa nadležnim ministarstvima i predstavnicima potrošača i Privredne komore pronaći rešenje da prodamo višak povrća jer nam dolazi sledeća sezona i nećemo moći ući u novi ciklus prodaje – kaže Mastalo.

IZVOR-BLIC.RS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *