3:18 , sreda , 29 mart 2017
Početna / BIJELJINA / U SEMBERIJI ĆE KASNITI BERBA POVRĆA

U SEMBERIJI ĆE KASNITI BERBA POVRĆA

Agronomi upozoravaju da ratari u Semberiji kasne sa sadnjom rasade, zbog čega bi mogli imati značajne gubitke u proizvodnji. Navode da se rasada povrća seje tokom janura i februara, ali da ove zime to nije bilo moguće učiniti zbog izuzetno niskih temperatura.

j6WktkqTURBXy9jMTgwOTdjMDEwYTM5OTIxZmMxMzE5OGIzMzk2MGZhYy5qcGVnk5UCzQMUAMLDlQLNAdYAwsOVB9kyL3B1bHNjbXMvTURBXy8xZDc0Y2I0MTcwNTk1MDQzNjYyOWNhYmQ2MDZmNTBmNi5wbmcHwgA

Da bi se rasada proizvela neophodna je odgovarajuća temperatura, vlažnost i svetlost. Zbog toga će biti i kašnjenja u berbi povrća, niže cene i gubici u proizvodnji. – Proizvodnja rasada je komplikovana, a gubici mogu biti katastrofalni. Da bi imali uspešan rasad neophodno je napraviti dobar izbor kontejnera, zemlje i semena – kaže Stanko Tadić, agronom. Dodaje da je vrlo važno da se povrtlari konsultuju sa stručnjacima i da primenjuju agrotehničke mere. – U ovom periodu može doći i do pojave bolesti. Najčešća je poleganje rasada, jer dolazi do suženja prizemnog dela stabla zbog čega biljka pada – kaže Tadić. Navodi da se tada mora primeniti hemijska zaštita i da je izuzetno važno postići adekvatnu temperaturu od 25 do 27 stepeni. Objašnjava i da čim biljke počnu da niču dnevna temperatura mora biti 20, a noćna oko 15-ak stepeni. Jedan od najvećih proizvođača povrća u Semberiji Mladen Lazić iz Golog Brda godišnje proizvede oko 300.000 sadnica povrća, 150.000 sadnica krastavca i isto toliko paprike. Povrće sadi na 25 hektara, od čega su 4 hektara pod plastenicima. – Kasnio sam sa iznošenjem rasada. Jedan dan kašnjenja u sadnji je četiri do pet dana kašnjenja u berbi. Povrće nećemo moći brati do 10. aprila, iako nam je važno da što pre izađemo na tržište i budemo konkurentni. Praktično kako pristiže povrće sa njiva, tako se snižava i cena povrtarskih kultura – kaže Lazić.

Sa proizvodnjom rasada kasni i Slaviša Savić iz Crnjelova. Proizvodi belu i rogu papriku, krastavac, dinju i lubenicu na hektar i po koji su pod plastenicima. Godišnje proizvede po deset vagona lubenice i dinje, šest vagona plasteničke roge, kao i značajne količine ostalih proizvoda. Misli da će to uticati i na kvalitet, ali i cenu proizvoda. – Najveći problem nam je uzvoz povrća iz zemalja poput Turske i Grčke, koje imaju povoljniju klimu. Iako su naše površine zdravije i kvalitetnije, ako kasni na tržištu, teško je prodati proizvedeno – kaže Savić. On zahvaljujući podsticajima Ministarstva poljoprivrede RS, proširuje plastenike, kojih sada ima više od 200, te planira da na pola hektara zemljišta podigne nove. – To nam je perspektiva. Iako zahteva mnogo truda i ulaganja, od ove proizvodnje može solidno da se živi – kaže Savić. Povrće na pijacama za mesec dana Sveže ovogodišnje povrće na tezge pijaca stiće tek za mesec dana, zbog čega su zabrinuti i povrtlari koji proizvode na otvorenom zemljištu, a ne u plastenicima. U iznošenju rasade omela ih je jaka zima, ali se nadaju da će ukoliko proizvedu kvalitetno povrće uspeti da obezbede i njegov plasman. Nadaju se i većoj podršci nadležnih institucija, a pravu sigurnost im predstavlja ugovorena proizvodnja povrća.

Izvor: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *