• REPUBLIKA SRPSKA, VIJESTI
  • 05:30
  • 28 / 05 / 2020
DANAS JE SPASOVDAN
  • 235
  • 0

DANAS JE SPASOVDAN

Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili “Dan spasa” je jedan je od deset praznika posvećenih Hristu.

Spada u pokretne praznike, i uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana, javljajući im se, učeći ih i, naročito, učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća. Sam čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Toga dana se završio Hristov boravak na zemlji, radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda. Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.

Koliki su značaj Srbi pridavali ovom prazniku, vidi se i po tome, što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske sredenjevekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen takođe na Spasovdan, 1354. godine.

Spasovdan je slava Grada Beograda

Od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine dao Beogradu status prestonice, u čast obnove i napretka, grad je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan. Ova stara zavetna Slava simbolično ukazuje na uzdizanje, vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost.

Običaji i verovanja

Mnogi običaji za Spasovdan sačuvani su još iz predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara toliko i stočara. Po verovanju, na ovaj dan, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je, uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve. Zbog toga je ponegde ostao običaj da se za Spasovdan obavezno kolje jagnje.

Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na Spasovdan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća… svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići od zla sačuvati preko cele godine one koji su ih napravili.

U nekim krajevima Srbije, na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko cele godine. Naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana. Bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.

Rašireno je i verovanje da bi mladići i devojke trebalo da na ovaj dan uberu što više cveća, jer se veruje da je Spasovdan “dobar dan za gatanje”. Potrebno je zamisliti dragu osobu i kidajući laticu po laticu polako izgovarati: “Voli me – ne voli me”. Poslednji listić koji ostane krije ujedno i odgovor na ovo pitanje.

Smatra se da je Spasovdan veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.

Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapis, osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama. Litije se održavaju radi napretka useva (letine), kiše i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući. Ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da “čuva selo od crva”. Osveštanih stabala ima u mnogim krajevima, ponajviše u Šumadiji i Vasojevićima. Smatraju se svetim stablima, koje nikako ne treba dirati, a kamoli seći.

Zapisano je da je jednom domaćinu kraj Topole, koji je odsekao zapis na svojoj njivi u nameri da ga iseče za kapiju, grom udario u dvorište, gde je ležao posečeni zapis, baš kada je ženio sina i rasterao svatove.

 

IZVOR-AGENCIJE

Komentari